Kalkulator proseka

Kako se koristi kalkulator proseka

1. Upiši ili nalepi brojeve u polje Brojevi. Razdvoji ih razmacima, tačkama sa zarezom ili novim redovima, tako da kolona kopirana iz tabele radi bez izmena. Za decimale koristi zarez (2,5), a za negativne vrednosti minus ispred broja. Zarez služi samo kao decimalni znak: „1,5; 2,25“ su dva broja.
2. Rezultati se ažuriraju dok kucaš. Možeš i da pritisneš Izračunaj.
3. Pročitaj Aritmetička sredina, Medijana, Mod i Opseg, kao i Broj vrednosti, Zbir, Minimum i Maksimum liste.
4. Otvori odeljak Korak po korak da vidiš kako je dobijena svaka vrednost, zatim Kopiraj kopira sve rezultate kao tekst, a Očisti briše unos i počinješ iznova.

Ako unos nije broj (reč, slučajno slovo, dva decimalna znaka), alat ga navodi da bi ga ispravio, umesto da ga tiho preskoči.

Aritmetička sredina, medijana, mod i opseg

Reč „prosek“ obično znači aritmetičku sredinu, ali su i medijana i mod vrste proseka. Svaka odgovara na malo drugačije pitanje.

• Aritmetička sredina: saberi sve vrednosti i podeli njihovim brojem. Za 4, 8, 15, 16, 23, 42 i 8 zbir je 116, a vrednosti ima 7, pa je sredina 116 ÷ 7 ≈ 16,57.
• Medijana: sortiraj vrednosti i uzmi onu u sredini. Kod neparnog broja vrednosti to je srednja vrednost, a kod parnog prosek dve srednje. Sortiran, primer glasi 4, 8, 8, 15, 16, 23, 42, pa je medijana 15.
• Mod: vrednost koja se pojavljuje najčešće. Ovde se 8 pojavljuje dvaput, pa je mod 8. Lista može imati više modova (1, 1, 2, 2, 3 ima dva) ili nijedan, kada se sve vrednosti pojavljuju isti broj puta; tada alat prikazuje Nema moda.
• Opseg: maksimum minus minimum, brza mera rasipanja. U primeru je 42 − 4 = 38.

Koji prosek treba koristiti?

Aritmetička sredina uzima u obzir svaku vrednost, pa je prirodan izbor za veličine koje se sabiraju, kao što su prosečna ocena na više testova ili prosečna mesečna potrošnja. Slaba strana joj je što jedna ekstremna vrednost snažno utiče na nju: u primeru, jedina vrednost 42 podiže sredinu (oko 16,57) iznad medijane (15).

Medijana je otporna na odstupanja. Bolji je rezime za asimetrične podatke kao što su plate, cene kuća ili vreme odziva, gde bi nekoliko veoma velikih vrednosti učinilo sredinu pogrešnom slikom.

Mod je jedini prosek koji ima smisla i za brojanje ponovljenih odgovora, na primer najčešći broj prodatih cipela.

Kada su sredina i medijana daleko jedna od druge, podaci su asimetrični; vredi pogledati oba, kao i rasipanje pomoću standardne devijacije.

Tačni rezultati

Proračuni koriste tačne razlomke umesto brojeva sa pokretnim zarezom, pa 0,1 + 0,2 daje tačno 0,3. Kada sredina nije ceo broj, odeljak sa koracima prikazuje je kao razlomak (116/7) pre zaokružene decimale, označene znakom „≈“.